1.    IME LEKA

Ospamox^® DT, 1000 mg, disperzibilne tablete

INN: amoksicilin

2.     KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna disperzibilna tableta sadrži: 1000 mg amoksicilina (u obliku amoksicilin, trihidrata).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom: jedna tableta sadrži 5,2 mg aspartama (E951), do 0,60 mg benzilalkohola, do 0,29 mg benzilbenzoata, 0,064 mg sorbitola (E420) i 48 nanograma sumpor-dioksida (E220).

Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak 6.1

3.     FARMACEUTSKI OBLIK

Disprezibilna tableta.

Ovalne, bikonveksne, bele do žućkastobele tablete sa utisnutom podeonom linijom sa obe strane.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

4.     KLINIČKI PODACI

4.1.     Terapijske indikacije

Amoksicilin je indikovan za terapiju sledećih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

–      akutni bakterijski sinuzitis,

–      akutni otitis media,

–      akutni streptokokni tonzilitis i faringitis,

–      akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa,

–      vanbolnička pneumonija,

–      akutni cistitis,

–      asimptomatska bakteriurija u trudnoći,

–      akutni pijelonefritis,

–      tifoidna i paratifoidna groznica,

–      dentalni apsces sa celulitisom koji se širi,

–      infekcije veštačkih zglobova,

–      eradikacija infekcije Helicobacter pylori,

–      Lajmska bolest.

Lek Ospamox DT je takođe indikovan u profilaksi endokarditisa.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

4.2.     Doziranje i način primene

Doziranje

Kod odabira doze leka Ospamox DT za pojedinih infekcija je potrebno uzeti u obzir: – očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);

–     težinu i mesto infekcije;

–     godine starosti, telesnu masu i funkciju bubrega kod pacijenta (videti u nastavku teksa).

Trajanje terapije treba odrediti prema vrsti infekcije i odgovoru pacijenta i generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duži period lečenja (videti odeljak 4.4 Produžena terapija).

250 mg do 500 mg svakih 8 sati ili 750 mg do Ig svakih 12 sati

Za teške infekcije: 750 mg do 1 g svakih 8 sati Akutni cistitis može se lečiti dozom od 3 g dva puta dnevno tokom jednog dana

500 mg svakih 8 sati, 750 mg do 1 g na svakih 12 sat

Za teške infekcije: 750 mg do 1 g na svakih 8 sati, tokom 10 dana

750 mg do 1 g dva puta dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol, lansoprazol) i drugim antibioticima (npr.

klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana

Rani stadijum: 500 mg do 1 g svakih 8 sati do maksimalno 4g dnevno u podcijenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dan)

Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg do 2 g svakih 8 sati do maksimalno 6 g dnevno u podcijenim dozama tokom 10 do 30 dana

Deca telesne mase <40 kg

Deca mogu biti lečena lekom Ospamox, prašak za oralnu suspenziju i lekom Ospamox DT, disperzibilne tablete.

Kod dece mlađe od 6 meseci života preporučuje se primena leka Ospamox, prašak za oralnu suspenziju.

Za decu telesne mase 40 kg ili više propisuju se doze kao kod odraslih.

Rani stadijum: 25 do 50 mg/kg/dan podeljeno na tri pojedinačne doze, tokom 10 do 21 dan

Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan podeljeno na tri pojedinačne doze, tokom 10 do 30 dana

⁺Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije.

*Doziranje od dva puta dnevno je potrebno razmotriti kada se primenjuje visoka doza.

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata na hemodijalizi

Amoksicilin se iz cirkulacije može ukloniti hemodijalizom.

500 mg svakih 24 sata.

Pre hemodijalize je potrebno primeniti jednu dodatnu dozu od 500 mg. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozu od 500 mg.

15 mg/kg/dan u jednoj dnevnoj dozi (maksimalna doza 500 mg).

Pre hemodijalize je potrebno primeniti jednu dodatnu dozu od 15 mg/dan. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozu od 15 mg/kg.

Kod pacijenata koji su na peritonealnoj dijalizi

Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.

Oštećenje funkcije jetre

Lek primeniti uz oprez i pratiti funkciju jetre u redovnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Način upotrebe

Lek Ospamox DT je namenjen za oralnu primenu.

Hrana ne utiče na resorpciju leka.

Terapija se može započeti parenteralno u skladu sa preporukama za doziranje intravenske formulacije, a zatim se može nastaviti sa oralnom primenom leka.

Disperzibilna tableta se može primenjivati na dva načina. Prvi način je da se tableta rastvori u vodi, a zatim odmah popije. Drugi način je da se direktno proguta sa vodom. Tablete se mogu podeliti radi lakšeg gutanja.

4.3.   Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teške trenutne hipersenzitivne reakcija u anamnezi (npr. anafilaksa) na druge beta-laktamske antibiotike (npr. cefalosporine, karbapeneme ili monobaktame).

4.4.   Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Reakcije preosetljivosti

Pre započinjanja terapije amoksicilinom, potrebno je prikupiti detaljne podatke o prethodnim reakcijama preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Kod pacijenata na terapiji penicilinom prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške kutane neželjene reakcije) koje su u nekim slučajevima imale smrtni ishod. Verovatnije je da će se ove reakcije javiti kod osoba sa ranijom preosetljivošću na beta-laktamske antibiotike i kod pacijenata sa atopijom. Ako dođe do alergijske reakcije, primena amoksicilina se mora prekinuti i uvesti druga odgovarajuća terapija.

Rezistentni mikroorganizmi

Amoksicilin nije pogodan za lečenje pojedinih vrsta infekcija osim ako nije već utvrđeno i poznato da je patogen osetljiv ili ako postoji velika verovatnoća da bi patogen mogao biti osetljiv na amoksicilin (videti odeljak 5.1). Ovo se naročito odnosi na razmatranje terapije kod pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta i teških infekcija uha, nosa i grla.

Konvulzije

Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili kod onih koji dobijaju visoke doze leka ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. anamnestički podaci o epileptičnim napadima, lečena epilepsija ili meningealni poremećaji) (videti odeljak 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije dozu treba prilagoditi u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).

Kožne reakcije

Pojava generalizovanog eritema sa groznicom i pustulama na početku terapije može biti simptom akutne generalizovane eritematozne pustuloze (AEGP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid primene amoksicilina, a kontraindikovana je i kasnija primena ovog leka.

Amoksicilin bi trebalo izbegavati ako se sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila povezana sa stanjem nakon primene amoksicilina.

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija usledila je nakon lečenja Lajmske bolesti amoksicilinom (videti odeljak 4.8). Ona je direktna posledica baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijentima treba objasniti da je to česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotske terapije Lajmske bolesti.

Preterani rast rezistentnih mikroorganizama

Produžena upotreba amoksicilina može povremeno dovesti do preteranog rasta rezistentnih mikroorganizama.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika bio je prijavljen kod primene skoro svih antibiotika i može imati raspon ozbiljnosti od blagog do životno-ugrožavajućeg (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno da se ova dijagnoza razmotri kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se pojavi kolitis povezan sa primenom antibiotika, lečenja amoksicilinom treba odmah prekinuti, posavetovati se sa lekarom i započeti odgovarajuće lečenje. U ovoj situaciji kontraindikovana je primena antiperistaltika.

Produžena terapija

Tokom dugotrajnog lečenja preporučuje se periodično proveravanje funkcije organskih sistema, uključujući bubrežnu, jetrenu i hematopoetsku funkciju. Prijavljen je porast koncentracije enzima jetre i promene u broja krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Retko je zabeleženo produženo protrombinsko vreme kod pacijenata koji su dobijali amoksicilin. Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada se istovremeno propisuju antikoagulansi. Ponekad može biti potrebno prilagođavanje doze antikoagulanasa kako bi se održao željeni nivo antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kristalurija

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem mokraće, veoma retko je primećena kristalurija, pretežno kod parenteralne terapije. Kod primene visokih doza amoksicilina, savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i izlučivanja mokraće da bi se smanjila mogućnost pojave kristalurije uzrokovane amoksicilinom. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom, treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Interferenca sa dijagnostičkim testovima

Povišene koncentracije amoksicilina u serumu i urinu mogu da utiču na određene laboratorijske analize. Zbog visoke koncentracije amoksicilina u urinu, lažno pozitivni rezultati su česti u analizama u kojim se koriste hemijske metode.

Preporučuje se da se, tokom terapije amoksicilinom, koristi enzimska metoda glukoza oksidaze za ispitivanje prisustva glukoze u urinu.

Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate analiza za estriol kod trudnica.

Važne informacije o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži 5,2 mg aspartama u jednoj disperzibilnoj tableti (E951). Aspartam je izvor fenilalanina i mora se primenjivati sa oprezom kod osoba sa fenilketonurijom.

Nisu dostupni pretklinički ni klinički podaci za procenu primene aspartama kod odojčadi mlađih od 12 nedelja.

Ovaj lek sadrži do 0,60 mg benzilalkohola u jednoj disperzibilnoj tableti. Benzilalkohol može uzrokovati alergijske reakcije.

Velike zapremine treba primeniti sa oprezom i samo ako je neophodno, posebno kod osoba sa poremećajima funkcije jetre i bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Benzilalkohol se povezuje sa rizikom od teških neželjenih efekata uključujući probleme sa disanjem (poznat kao „sindrom dahtanja“) kod dece.

Ovaj lek sadrži do 0,29 mg benzilbenzoata u jednoj disperzibilnoj tableti. Benzilbenzoat može povećati rizik od žutice kod novorođenčadi.

Ovaj lek sadrži male količine etanola, manje od 100 mg u jednoj disperzibilnoj tableti.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma u jednoj disperzibilnoj tableti, tj. zanemarljive količine natrijuma.

Ovaj lek sadrži 0,064 mg sorbitola u jednoj disperzibilnoj tableti.

Ovaj lek sadrži 48 nanograma sumpor-dioksida. Može retko izazvati teške reakcije preosetljivosti i bronhospazam.

4.5.   Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Probenecid

Istovremena primena amoksicilina sa probenecidom se ne preporučuje. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena upotreba probenecida sa amoksicilinom može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola tokom terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću alergijskih kožnih reakcija.

Tetraciklini

Tetraciklini i ostali bakteriostatici mogu stupiti u interakciju sa baktericidnim dejstvima amoksicilina.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su bili u širokoj primeni u praksi bez izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanja INR-a kod pacijenata koji su na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisan amoksicilin. Ako je neophodna istovremena primena, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR sa dodavanjem ili prekidanjem primene amoksicilina. Pored toga, takođe može biti potrebno i prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljak 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti izlučivanje metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.

4.6.   Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Studije na životinjama nisu ukazale na direktne ili indirektne štetne efekte koji se odnose na reproduktivnu toksičnost. Ograničeni podaci o upotrebi amoksicilina tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećani rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može primenjivati tokom trudnoće u slučaju da potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik povezan sa lečenjem.

Dojenje

Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama sa mogućim rizikom od senzibilizacije. Posledično, kod dojenčeta može se javiti dijareja i gljivična infekcija mukoznih membrana, pa će možda biti potrebno da se prekine sa dojenjem. Amoksicilin treba primenjivati tokom dojenja samo nakon procene koristi/rizika od strane ordinirajućeg lekara.

Plodnost

Nema podataka o efektima amoksicilina na plodnost kod ljudi. Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazale uticaj na plodnost.

4.7.   Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju amoksicilina na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, mogu se javiti neželjene reakcije (npr. alergijske reakcije, ošamućenost, konvulzije), koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

4.8.   Neželjena dejstva

Najčešće prijavljene neželjene reakcije su dijareja, mučnina i osip na koži.

Kolitis udružen sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis, videti odeljak 4.4);

Crn dlakav jezik.

Površinska diskoloracija zuba^#

Hepatitis i holestatska žutica.

Umereni porst AST i/ili ALT.

#Površinska diskoloracija zuba je prijavljena kod dece. Dobra oralna higijena može pomoći u sprečavanju diskoloracije zuba jer se obično može ukloniti pranjem zuba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail:nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

4.9.    Predoziranje

Simptomi i znaci predoziranja

Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (kao što su, mučnina, povraćanje i dijareja), kao i poremećaj ravnoteže vode i elektrolita. Primećena je kristalurija uzrokovana amoksicilinom, koja u nekim slučajevima vodi do bubrežne insuficijencije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod onih koji dobijaju visoke doze amoksicilina (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa obraćanjem pažnje na održavanje ravnoteže vode/elektrolita.

Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

5.     FARMAKOLOŠKI PODACI

5.1.     Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: penicilini širokog spektra

ATC šifra: J01CA04

Mehanizam delovanja

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicilin-vezujući proteini [penicillin-binding proteins, PBP]) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.

Amokisiclin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar dejstva amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.

Odnos FK/FD

Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam nastanka rezistencije

Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin su:

•      Inaktivacija bakterijskim beta laktamazama

•      Oštećenje PBP-a, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukuri

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) za amoksicilin prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee on Antimicrobial Suseptibility Testing, EUCAST).

¹   Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriacea su kategorisani kao osetljive na aminopeniciline. Pojedine zemlje radije kategorišu divlje sojeve E.coli i P.mirabilis kao umereno osetljive. U tom slučaju granična vrednost MIK-a za osetljive bakterije je ≤0,5 mg/L.

²   Većina stafilokoka proizvodi penicilaze, koje su rezistentne na amoksicilin. Meticilin-rezistentni izolati su, uz nekoliko izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.

³   Osetljivost na penicilin se može utvrditi na osnovu osetljivosti na ampicilin.

⁴   Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na penicilin se može zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.

⁵   Granične vrednosti odnose se samo na izolate koji ne izazivaju meningitis. Kod izolata koji su kategorisani kao umereno osetljivi na ampicilin treba izbegavati oralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se zaključuje iz MIK granične vrednosti na ampicilin.

⁶   Granične vrednosti su zasnovane na intravenskoj primeni. Beta-laktamaza pozitivne izolate treba prijaviti kao rezistentne.

⁷   Bakterije koje proizvode beta-laktamaze treba prijaviti kao rezistentne.

⁸   Osetljivost na amoksicilin se može utvrditi na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.

⁹   Granične vrednosti temelje se na epidemiološkim graničnim vrednostima (eng. epidemiological cut-off values, ECOFF), koje razlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.

¹⁰                             Granice osetljivosti nezavisne od vrste su bazirane na dozama od najmanje 0,5 g x 3 ili 4 dnevne doze (1,5 do 2 g/dan).

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Enteroccocus faecalis

Beta-hemolitički streptokok (grupe A, B, C i G)

Listeria monocytogenes

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi

Escherichia coli

Haemophilus influenzae

Helicobacter pylori

Proteus mirabilis

Salmonella typhi

Salmonella paratyphi

Pasteurella multocida

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Koagulaza negativni stafilokok

Staphylococcus aureus^£

Streptococcus pneumoniae

Streptokoke iz grupe Viridans

Gram-pozitivni anaerobi:

Clostridium spp.

Gram-negativni anaerobi:

Fusobacterium spp.

Ostalo:

Borrelia burgdorferi

Prirodno rezistentni mikroorganizmi^$

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Enterococcus faecium^$

Gram-negativni aerobi:

Acinetobacter spp.

Enterobacter spp.

Klebsiella spp.

Pseudomonas spp.

Gram-negativni anaerobi:

Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragilis su rezistentni).

Ostalo:

Chlamidia spp.

Mycoplasma spp.

Legionella spp.

^$ Prirodna intermedijerna osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.

^£ Skoro svi sojevi S.aureus su rezistentni na amoksicilin zbog stvaranja peniciliaza. Dodatno, svi meticilin-rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.

5.2.     Farmakokinetički podaci

Resorpcija

Amoksicilin se u potpunosti rastvara u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Brzo i dobro se resobuje pri oralnoj primeni. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je oko 70%. Vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) je oko 1 sat.

Hemoliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina.

Distribucija

Oko 18% ukupne količine amoksicilina u plazmi se vezuje za proteine, a vidljivi volumen distribucije je oko 0,3 do 0,4 L/kg.

Nakon intravenske primene, amoksicilin je pronađen u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira adekvatno u cerebrospinalnu tečnost.

Iz studija na životinjama nije bilo dokaza o značajnom zadržavanju u tkivu iz materijala uzetog za uzorkovanje leka.

Amoksicilin, kao i većina penicilina, se može detektovati u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).

Pokazano je da amoksicilin prolazi placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delimično ekskretuje u urin kao inaktivna peniciloinska kiselina u količini koja je ekvivalentna do 10-25% inicijalne doze.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega.

Amoksicilin ima srednje poluvreme eliminacije od oko 1 sata i srednji ukupni klirens je oko 25 L/sat kod zdravih ispitanika. Oko 60-70% amoksicilina se izlučuje u neizmenjenom obliku u urin tokom prvih 6 sati nakon primene jedne doze od 250 mg ili 500 mg doze amoksicilina. Različite studije su pokazale da je urinarna ekskrecija 50-85% za amoksicilin tokom perioda od 24 sata.

Istovremena primena probenecida odlaže eliminaciju amoksicilina (videti odeljak 4.5).

Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece starosti oko 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Za veoma malu decu (uključujući i prevremeno rođenu novorođenčad) u prvoj nedelji života interval primene ne sme da bude veći od 2 puta dnevno zbog nezrelosti renalnih puteva eliminacije. S obzirom na to da stariji pacijenti imaju veću verovatnoću za smanjenom funkcijom bubrega, potreban je oprez pri odabiru doze i može biti od koristi praćenje funkcije bubrega.

Pol

Nakon oralne primene amoksicilina kod zdravih muških i ženskih ispitanika, pol nije imao značaj uticaj na farmaokinetiku amoksicilina.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupni serumski klirens amoksicilina se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba primenjivati doze sa oprezom, a funckiju jetre pratiti u redovnim intervalima.

5.3.     Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Pretklinički podaci nisu pokazali postojanje posebne opasnosti po ljude na osnovu kliničkih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponavljanih doza, genotoksičnosti i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Studije karcinogenosti nisu sprovedene sa amoksicilinom.

6.     FARMACEUTSKI PODACI

6.1.     Lista pomoćnih supstanci

Jezgro tablete:

Aroma breskve-kajsije u prahu (sadrži benzilbenzoat, etanol, sorbitol (E420), sumpor-dioksid (E220))

Aroma pomorandže u prahu (sadrži benzilalkohol)

Magnezijum-stearat (E470b)

Aspartam (E951)

Kroskarmeloza-natrijum

Manitol (E421)

Talk (E553b)

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (E551)

Celuloza, mikrokristalna (E460)

Obloga tablete:

Aspartam (E951)

Manitol (E 421)

Maltodekstrin

Skrob, hidroksipropil preželatinizovan (graškov)

Titan-dioksid (E171)

Talk (E553b)

6.2.     Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

6.3.     Rok upotrebe

3 godine.

6.4.     Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju.

6.5.     Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC-aluminijumski blister sa 7 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 14 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

7.     NOSILAC DOZVOLE

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD

Kneginje Zorke 2, Beograd

8.     BROJ(EVI) DOZVOLE(A) ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET

Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-01600-22-001

9.     DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET

Datum prve dozvole: 12.12.2006.

Datum poslednje obnove dozvole: 13.03.2023.

10.     DATUM REVIZIJE TEKSTA

Mart, 2023.